“Nismo se odavno ljubili na kiši.”

Istina, nisam to mogla da poreknem kad mi je rekao danas.

Pao dogovor da idemo popit kafu kad ja s posla, pokisnula sam ko miš jer seljanka nije ponijela kišobran jutros (u moju odbranu čak je i sunce probijalo između oblaka). Nakon kafice dopratio me do ulaza u zgradu, pomalo je počela kiša padati u međuvremenu. Zagrlili smo se jako i poljubili brzinski, jer sam ja navalila da ide, da ne pokisne.

Privukao me u zagrljaj, tiho rekao “Pa šta ima veze. Nismo se odavno ljubili na kiši.” i poljubio me ono baš, baš.. :’)

Istopila sam se, šta drugo da vam kažem.. Hajd’ laku noć ljudići. Pišem opet <3