Dobrodošli
They've promised
that dreams can come true,
but forgot to mention that nightmares are dreams too..
CREDITS
Made:~honeeybee Visits:3947
further
13.01.2021.

Divide

Iz nekog razloga mi je počeo svirati Sheeranov Divide u pozadini dok kodiram. Kjut. Zavoljet ću ovo još više.

Natpis na svesci kaže "work hard and stay humble", a ja vam se moram pohvaliti. :')

Jučer mi je jedan kolega rekao da sam među top pet studenata na godini i da je iznenađen koliko sam organizovana, pametna i ozbiljna po pitanju studiranja. Beba je 2002. godište.

Panikica me hvata pred ispite sad, ali bude okej. Krenula sam punom parom kad su neki predmeti u pitanju, ovo ostalo pokušavam da stignem. Čuvajte mi palčeve.

Umalo da zaboavim, jedan sam riješila preko kolokvija, a za engleski i poslovno komuniciranje se ne brinem. Tako da 3/5 već riješeno. ^^

09.01.2021.

tudej iz gona bi d dej.

Ne znam kakav dan, ali će da bude.

Jučer planiram s kim da izađem ovaj vikend. Kako sam našla načine da ga ćešće viđam u toku sedmice, nemam toliku potrebu da moram da ga vidim vikendom (iako mi je melem za dušu u podne u ponoć). Hvala Bogu, sudbini, okolnostima, čemu god, što smo se našli. I što se čuvamo.

Nekako, kad god hoću da pišem o njemu ovdje, pokušavam da se zaustavim na sve moguće načine. Ne jer ne želim da pišem, nego nisam sigurna koliko želim sve to da izgovorim (odnosno napišem) pred nekim drugim. Pišem za sebe (možda nekad i za njega, ako mu dopustim da pročita) u moji crnu tekicu, ali ovdje jednostavno ne mogu. I ne znam koji je razlog. Previše sebična, pa ga čuvam samo za sebe? Maybe.

Helem, sinoć sam izašla sa jednom prijateljicom koja je za Novu počela proživljavati telenovelu. Ma, ustvari, realni da budemo, cijela situacija je nadmašila i te španske safunjake koje smo gledali birvaktile. Pola godine je bila u vezi sa likom koji je u isto vrijeme bio sa još 2 djevojke. Sinoć mi tvrdi da postoje još dvije. Ako je tako, lik je imao 4 cure iz Mostara s kojima je bio u vezi i jednu iz Sarajeva. God only knows.

Kaže ne dotiče ju, nije se ona toliko vezala za njega (što meni nema smisla, jer 6mj nije malo, but okaaay), ali.. I onda krene opet ista priča. I tako u krug. Cijela 4h koja smo bile vani.

Pita me Carrie jesam li šta novo saznala, rekoh sve ono što već znamo i slušamo svo ovo vrijeme.

Svi moji pokušaji da okrenem temu su bili uzaludni. Dobro, da ne pretjeram, u nekih pola sata je uspjela strpati kako je nekad kad je bila u srednjoj neko hakovao njen fb profil i uporno stavljao da je u vezi sa ovim jednim likom koji je lijep ko slika (a sinoć smo ga vidjele, pa je zato ta tema naletjela). Uh.. I onaj njen koji nikako da se odlijepi od nje, koji je "spopada" cijelu ovu 2020 godinu i evo nastavlja u 2021oj.

Mislim da nikad neću razumjeti ovaj "tipični" ženski mozak. Bar iz svog iskustva sa curama koje sam do sad upoznala i razgovarala o nekim ozbiljnijim stvarima, tvrdim da ima ta određena vrsta cura koje imaju identično razmišljanje i svakim danom ih je sve više. A ja sam izrod. Crna ovca (iako sam plavuškasta.)

Doduše, "treba brat" sam. Taj izraz više volim.

Kako smo bile u Meku, ćejfile drugu kafu sinoć, čula sam se s njim i kako mi je rekao da nije raspoložen cijeli dan, odlučim da mu ponesem jednu pitu od jabuka prije nego što ispoštujem policijski sat i dođem kući. I naravno zagrlim ga ono jednom jako, čisto da otjeramo to nešto zbog čega je neraspoložen. Otvorena ulazna vrata zgrade, dođem ispred stana i prozovem ga da izađe. Zbunjeno je pristao, a pošteno se iznenadio kad me je vidio pred vratima.

Kaže hoćeš ući ili da idemo sjesti ispred zgrade malo. Pao dogovor da malo pričamo na klupicama ispred zgrade, jer nemam baš puno vremena.

Kaže cimer i on pravili burek za ručak, a nakon mog zaključka da je predložio da sjednemo ispred jer ga je strah bilo da ću pojesti ako im je šta ostalo, slatko se nasmijao. Krenula sam prema autu, haj' i on će sa mnom i krenuo putem gdje je bilo dosta blata. Upozorim ga, kažem idi okolo. "Hvala što mi nisi dala da umočim."

Smijeh.

Možda i previše glasno.

Još jedan nježni, a jaaki zagrljaj, poljubac u čelo, stisak ruke i ono, sad već tradicionalno, "čuvaj se, vozi polako i nemoj nekog pregazit" popraćeno osmijehom i tihim "javi se kad kući".

Preko ušiju. Kažem vam.

08.01.2021.

new yay

Već par dana kontam napisat ću nešto, eto kao da i ja ispratim 2020., dočekam ovu novu. A ne piše mi se. Toliko misli u glavi, a ne znam više kako da ih prebacim u riječi.

Zašto uvijek imam problema sa pisanjem? Mislim, toliko je jednostavno uzeti papir i olovku, ispisati što osjećam i ostaviti tu negdje gdje niko neće pročitati. Just me, myself and I.

Evo sada ove cure s kojima radim na prezentaciji (sutra na faxu izlažemo), spucala je trema, uče tekst napamet, a ja odmaram i nije me briga za to. Kontam ko je ovdje mahnit? Mislim, okej, jeste druga parcijala, ali brate - znam temu, istraživala sam o njoj, prezentacija završena po profinim pravilima (btw meni se niiikako ne sviđa xD), šta ima da me hvata panika ili ne daj Bože da tekst koji smo zapisale učim, pa da se sjebem ako preskočim jedan zarez.

A brate.. treći pokušaj da se ovaj post konačno objavi. Pišem ga od 03.01.

Danas je ta famozna prezentacija trebala da bude, jedan dio godine je odradio svoje, moja grupa je naredni put prva. Lovely.

Sutra imam ispit, odoh pokušati učiti. Jedina sam koja prati taj predmet kako treba, jer su i predavanja i vježbe uvijek rano ujutro, pa moje divne kolege samo uključe Teams i nastave spavati. Znam dosta, ali me skraćenice uvijek sjebu. Budemo vidjeli sutra. Pišem vam. Prema postotku, za prvi kolokvij sam dobila 7, da mi je bar 7 i sad i ja rahat. Jedan predmet manje.

Laku noć kad krenete, ova budala ostaje budna do kasnije noćas.

Tschuss!

30.12.2020.

igricaa

Pitanje od malapcelamaja: "Navedi tri situacije u životu zbog kojih ti je danas neugodno kad se sjetiš toga."

Ovo je zaista jedno od težih pitanja na koje moram da odgovorim, ne zato što ne želim, nego zato što sam toliko potisnula te situacije, da je problem da ih se sjetim. A bilo ih je mnogo :')

Prvu ću da navedem onu koja se desila u skorije vrijeme. Kratko sam, prije nešto više od godinu dana, izlazila sa jednim likom (par kafa, ništa posebno). Od starta smo počeli pričati o razmjeni, dijelili svoja iskustva i nekako nam je to uvijek bila tema kad izađemo. Jedan od izlazaka, čak mislim da je to i bio zadnji, mi je toliko dosadno bilo, jer očigledno nismo imali o čemu drugom da pričamo. Eh sad, ja kakva sam ko osoba, ja ispoštujem izlazak, unesem se u priču koliko mogu, održavam konverzaciju i na povratku kući (blizu živimo), on mene uzme za ruku i pri tom mi objasni kako se "pravilno" trebamo držati za ruke. Ja sad kontam hajde bit će nešto, nema veze, probaj, okej je lik. Dođemo do mjesta gdje se inače rastajemo, on sve hoće/neće da me poljubi. U tih par sati je izgovorio par stvari koje se meni uopšte nisu svidjele, ali kontam hajde, dobar je momak. Helem da ne dužim priču, lik me nije poljubio, ja sam otišla kući i svaki naredni put kad bi zvao na kafu, ja sam tražila izgovore. Neugodno mi je bilo svaki put kad ga sretnem, jer je zaista dobar momak i smatram da to moje kuliranje nije zaslužio, ali nikako nisam presjekla sama sa sobom da odem s njim još jednom vani i sve mu objasnim. A najveći neugodnjak, definitivno, je kad sam ga srela nedavno, dok sam šetala kroz grad držeći mog B* za ruku. A on nas oboje poznaje...

Hmm.. Za drugu putujemo nazad do perioda kad sam radila u dućanu u Starom gradu. Prodavala sam ručno rađeni nakit od bakra. Kapa do poda čovjeku koji posvećuje svoje vrijeme tome, ali nikad nije bio raspoložen za neke nove ideje, kaže teško je to, ovako navikao, pa maltene fabrički radi. Mene je to malo razočaralo, obzirom da sam bila puna ideja i da sam se svega naslušala od mušterija, ali haj. Poenta je što su nam jedan dan došli neki prstenčići na kojima se očigledno vidjelo da nisu lakirani. Inače, lak po površini bakra sprječava nastajanje onih ružnih zelenih tragova. Misleći da će ih čovjek prelakirati, ja ih ne izložim. Dođe on ujutro pita me što ih nisam stavila, rekoh nisu lakirani, ja ne znam slagat da neće ostaviti trag, kaže on meni naučit ćeš. Hajde, ja izložim te prstenčiće, šta ću. Nije ni pet minuta prošlo, dolaze 3-4 djevojke, zagledale se one u te prstenčiće i između ostalog pitaju me doslovno da li će ostaviti trag. Ja zanijemila. Gazda iz svog radnog ambijenta odgovara neće neće i pozove ih da uđu da vide kako se izrađuje nakit. Nakon par minuta provedenih s nama, jedna od njih kupi prstenčić i odu. Gazda se počeo sa mnom zezat kako nisam progovorila, kako se eto tako prodaje i on u pola radnog vremena ode kući. Samo što je on napustio radnju, djevojke se vraćaju i govori mi kako joj je ostavilo trag i da ne govorimo da neće. Zemljo, otvori se. Nije htjela pare nazad, nije htjela zamijeniti, samo kaže eto da pazimo.

Treća.. uhh al je ovo teško.. Godina 2013., ja u Vichy-ju u malom gradiću u Francuskoj. Smještena kod osamdesetdvogodišnje dame koja se maksimalno potrudila da meni kao tek punoljetnoj osobi bude fino u novom okruženju. Inače sam imala dvije cimerice (sve tri smo imale svoje sobe i one su bile dosta starije od mene, barem su po 50 obje imale), ali taj dan smo bakica (kako sam navikla da ju zovem ^^) i ja ostale same. Ona nam je za ručak spremila rižoto sa morskim plodovima i pozvala me da dođem da jedemo. Onako, pomalo smo pričale, a njen psić bi prekinuo tišinu koja bi se jako rijetko pojavila. Helem, ja seljanka do tada nisam jela kozice, a bakica ih je možda spremila sebi po ćejfu (nedovoljno kuhane), pa su meni užasno žilave bile i tjerale me na povraćanje. Jedva sam ja to nekako progutala, ali je ona meni stavila i račića, onako skroz upakovanog.. Kad je ustala da nam donese sir za desert, ja sam tog račića vratila nazad u tepsiju, jer mi se fakat nije dalo još i s tim mučiti, a kako su bila samo 2-3, nije moguće da nije skontala da sam vratila. Problem je što sam ja to tek kasnije skontala i htjela da idem kući momentalno. Žena se potrudila, ja joj vratim nazad. Mislim, u tom momentu mi je to izgledalo bolje nego da ostavim u tanjiru.. ali haj', desi se..

Eto, to su one koje mi osjećaj neugodnosti izazovu i danas kad ih se sjetim. Nisu možda pretjerano strašne, ali meni su u tim trenucima bile užas i evo i sad sam se zacrvenila pišući. I vrućina me neka hvata.. Hvala @majo.. hahah <3

Eh sad.. pitanje koje postavljam @Lalicay je sljedeće: o čemu si maštala kad si bila dijete, odnosno koje si imala "ciljeve" zacrtane da ćeš ispuniti do ovog momenta u životu i koliko si uspjela u tome?

A vama koji ste stigli do ovog dijela šaljem hrpu zagrljaja!

28.12.2020.

update, igrica to be i tako to

Nktb izvini na kasnom odgovoru, ali daa, vrlo rado se pridružim igrici.

Morala sam ovako da počnem ovaj post, jbg. Danima već slušam carrie kako mi govori da se vratim na blog, zašto ne pišem, gdje sam.. Nemam pojma iskreno. Ali evo, stiže kratki update.

Posljednjih 10 dana sam bila u izolaciji jer je mama bila pozitivna na koronu, bez simptoma, naravno, ali bila u kontaktu sa zaraženom osobom. U subotu smo se sestra i ja testirale, obje negativne, mama čeka rezultate još uvijek. Kažem ja gataju da li će biti pozitivan ili negativan. Toliko besmislica u svemu ovome. Ali hajde, Bože moj, tako nam je kako je. A gore ne može sigurno.

Ovih dana samo prevodim neke članke sa engleskog za fax, jer moje divne kolegice ne znaju (čitajte mrsko im, pa je lakše reći da nisu sigurne da će dobro prevesti), a s njima radim na prezentaciji. Drago mi je iskreno da je tema koja meni paše, Bermudski trokut, tako da mi nije naporno bilo ni istraživati ni prevoditi. Na kraju je jedna rekla "hahah nećemo mi stić' sve ovo ispričati u 10-15 min, imamo previše materijala" i kao onoga na kraju što se smije i ima kapljicu nečega.. Zar njoj nikad niko nije rekao da je bolje da imaš više, nego da si u deficitu? Ili bar onu staru "od viška glava ne boli". Pa jbmu.. Umjesto da kaže hvala kolegice (još jedna je tražila na našem jeziku i fakat dosta teksta ispisala), ona kaže da, zaboga, imamo previše materijala. Ma mrš.

Ne znam jesam li vam spominjala, nekad od juna ove godine pišem pitanja vezana za razmjenu, da se konačno sve nejasnoće riješe. Ja blage veze nemam kako sam ih ja skupila 180, a još manje kako sam ih uspjela toliko odgovoriti. I to detaljno. Osim jednog na kojem je odgovor samo "YES." :')

Helem, danas sam počela sa postavljanjem istih na stranicu univerziteta - smor! Divni informatičari su postavili tako da moram doslovno jedno po jedno pitanje unostiti, oni kontali da će ih biti 10ak? This girl does her work properly, or not at all. -.-

U pozadini mi je trenutno neka latino muzika, odmaram mozak. A kad radim upalim njegovu playlistu na soundcloudu. Ko bi rekao da ću ja moći raditi uz tu vrstu muzike i uživati u potpunosti, biti produktivnija in fact? Damn, he changed me.

On mi je otišao kući, za Novu šta ćemo ne znam, a i nije me briga ako ćemo iskreno.Sve su prilike da ću ostati kod kuće, iako bih najviše voljela da budem s njim, ali.. Nestaje mi i jedva čekam da ga vidim.

Jutros mi je na kućnu adresu stigla homemade razglednica iz Poatjea njenog, popravila mi dan, sedmicu, godinu! Beskrajno hvala carrie (one more time ^^).

Pričala sam sa jednom prijateljicom, sve mi nešto nesigurna u vezi, a skoro pola godine su zajedno. Kaže problem joj direktno pričat s njim, ne zna kako da počne neku temu, kako da mu kaže šta osjeća. Rekoh samo u glavu. Ništa nema od okolišanja i izbjegavanja nekih tema. Što se prije prođu, bolje je. Za oboje i za vezu. I kažem joj koliko meni pomaže da zapišem osjećaje, svjesnija sam ih i lakše mi je pričati o njima - obećala je da će pokušati. Pošaljem joj onako jednu slikicu moje crne tekice u kojoj pokatkad pišem i gdje zapišem razloge zbog kojih ga volim i nešto što mi privuče pažnju, što je bitno i hoću da zapamtim. Kaže on da mu nisam rekla da je moja slika, mislio bi da sam je s neta skinula. I da mi je očigledno bitna, čim sam je stavila na blog i poslala prijateljici. Rekoh nije na blogu, još uvijek. Ali evo stiže uz ovaj post.

Halalite na dugom postu, skratila sam koliko mogu, imam još svašta da vam pričam, ali hajde, drugom prilikom.

Ostanite mi dobro. <3

28.11.2020.

Hoćes se ti obrazovat..

Sjedim u kući, subota navečer i slušam predavanja - jej!

Koliko god ovo sarkastično zazvučalo, nije mi baš toliko ni teško/mrsko ali mi smeta kada je to dan u sedmici kad zbog mamine (još uvijek važeće) kazne, kad imam dozvolu da izlazim. A vrag da ga nosi, prehladno je vani. Ne znam ni šta ću navečer vani više. Odem do pub-a, sahatak-dva, vidim ili ne vidim njega, smrznem se i kući do 23:00.

Ne da mi se više ni izlaziti. A šeta mi se nenormalno. I trenutno. I svaki dan.

Ne mogu s puno ljudi, zasićenje ili overflow - obzirom da pričamo o overflowu na predavanju trenutno. Oh well, može se korisititi u malo više situacija xd

I završi ranije. Vrh. A ja sve otkazala.

Al' sam paradoksalna u pm.

Znate šta, ubuduće me zovite "hodajući paradoks".

Toliko.

25.11.2020.

Hoću da vas čujem.

Jučer sam dobila poziv da učestvujem u jednom događaju u kojem će mladi iskreno pričati sa novim političarima, iznijeti stvarne probleme i ono što bi zaista trebalo da se popravi iz našeg ugla. Obzirom da neće biti medijski popraćeno, nadat ćemo se da će nas zaista čuti.

Šta je to šro biste vi pitali? Na šta biste skrenuli pažnju? Znam da ima puno stvari, ali barem neke od onih koje vam prve padnu na pamet nakon čitanja ovog posta.

I sretan nam Dan Državnosti ove naše jedne jedine!

24.11.2020.

Right where I'm supposed to be.

Danas mi je pala na pamet neka tema o kojoj sam htjela da pišem i evo sad već ne znam. Satima mi stoji otvoren prozor, čekam da se sjetim prvobitnog razloga zašto sam započela ovaj novi post. Ako je bila suđena, naletjet će opet :')

Spremam ispite punom parom, uključujem se na različite radionice - trenutno čekam jednu o AI da počne preko zooma- i presretna sam. Preponosna na sebe što sve ovo stižem, što mi polazi od ruke i što još uz sve to uspijevam i da radim.

Ne znam kako vjerujte mi, ali ide mi.

Osjećam da sam tačno ondje gdje trebam biti i ponosna sam na sebe.

I imam njega koji me podržava u svemu.

19.11.2020.

haiii

Evo mene opet.

Ne znam više o čemu da pišem a da ne smaram i da vam ne govorim koliko samo gubim vrijeme ni u šta.

Angažovala sam se malo više u ovoj studentskoj organizaciji kako je sve online, pa mogu, laganica (jedinoj u kojoj sam ostala kao volonter nakon sranja s mamom; i da, ona nema pojma da još uvijek volontiram). Volim biti tu za druge ljude, volim učiti i volim se usavršavati. Prošle sedmice sam imala par radionica i na sedmičnom sastanku kao da kažem kako je prošlo kao "novi" član (niko mi više ne zna status, jer znam puno više od novih članova, a do sad i nisam pretjerano bila aktivna jer oni nisu imali regrutaciju prije xd) i dobijem zadatak da organizujem jedan događaj online koji se u suštini sastoji od edukacija i zabavnog dijela, traje dva dana i, naravno, treba da bude i za stare i nove članove. Helem, riješit ću nekako. U subotu narednu imam radionicu Projec management, a za decembar sam već počela pisati obaveze (u stolni kalendar/planer/kako god).

Ne znam koliko sam spominjala, ali u toku onog lockdown-a našeg sam uspješno završila HR Starter BiH akademiju, prvu te vrste u BiH i danas dobijem mail u kojem mi pišu da mi kao učesnici poklanjaju jedan dan na HR Week-u, koji je očigledno nešto jako bitno. Ja presretna, ne znam zašto. :')

Ispite ću da imam iz ovih ekonomskih predmeta, a informatika će većim dijelom morati da sačeka završne ispite - ne znam koliko mi je to drago, ali vidjet ćemo. Ne mislim da bih trebala imati problema. Sviđa mi se sve ovo što učim i pronalazim volju da stvarno posvetim vrijeme tomu.

Radim nešto konstantno, ali moram početi ono predavanje online pod hitno. Problem mi je internet konekcija, dobra je kad speed test odradim, ali čim video poziv, krene da umire. Znate li možda do čega može biti?

Glumila sam hakera jučer, očistila sam ruter od ostalih uređaja, restartovala ga i promijenila onu generisanu šifru koju smo dobili od telemaha i opet ništa. Ne znam više šta da radim, a ne da mi se njih zvati....

Ako neko ima neki savjet, heeelp!

Ujutro imam predavanja od 08:15 i kad je takva situacija, ustanem u 8, napravim kafu i onako čupava sjednem za radni stol u ogrtaču i pidžami da slušam šta ima da pričaju. Sreća ne vide me. :')

Mama ne radi svaku drugu sedmicu i ja tačno ludim kad je kod kuće. Još uvijek sam u famoznoj kazni (prestala sam više i pitati kad će se to promijeniti, jer je povisila ton na mene nakon što sam iznijela svoje mišljenje neki dan). Oh well.. Kaže B* danas "tobejarabi, do 26og rođendana ćeš biti u kazni". Da bar, u januaru je, blizu je to xd

A teško. Već sam se pomirila da Novu neću slaviti ni s njim, ni s curama, ne znam hoću li je ikako dočekivati. 'Em će biti u kazni si, 'em će mi još početi srati o jebenoj koroni, da oprostite na izrazu.

Danas mi "šefica" čitavu historiju svojih bolesti iznese i priča o tome kako se trebamo svi vakcinisati, kako je BiH naručila 1,5 milion vakcina protiv kovida i kako će ona prva ić' da se vakciniše. Haj' ti živa bila..

Odoh predaleko. Nemam ništa protiv vakcina generalno, protiv ove imam, ali ništa efikasno, tako da mi je bolje da ušutim dok je na vakat.

Ostajte mi zdravo i pozitivni (ne na koronu naravno).

Laku noć dobri ljudi.

17.11.2020.

update

Brzinski pročitah što sam propustila ovih dana dok čekam predavanja iz ekonomije. Saznala sam jučer da iz većine predmeta neću imati parcijale, samo završne ispite, ali hajde. Narede sedmice imam par ispita, treba to izdeverat' xd

Došla mi je jesen. Konačno.

*Happiness overload*


Stariji postovi